傳道書 3
1 事事有時節，天下任何事皆有定時：
Свему има време, и сваком послу под небом има време.
2 生有時，死有時，栽種有時，拔除栽種的亦有時；
Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
3 殺戮有時，治療有時，拆毀有時，建築有時；
Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
4 哭有時，笑有時，哀悼有時，舞蹈有時；
Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
5 拋石有時，堆石有時；擁抱有時，戒避擁抱亦有時；
Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
6 尋找有時，遺失有時；保存有時，捨棄有時；
Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
7 撕裂有時，縫綴有時；緘默有時，言談有時，
Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
8 愛慕有時，憎恨有時；作戰有時，和睦有時。
Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
9 工作的人，從勞苦中得了什麼利益﹖
Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
10 我觀察了天主交予人類所應從事的事務，得知：
Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
11 天主所行的一切事宜，都很適時，並賜給人認識時事的經歷，但人仍不能明瞭，天主自始至終所做的工作。
Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
12 於是我明瞭：人類的幸福，只有在此生歡樂享受；
Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
13 但人人有吃有喝，享受自己一切勞苦之所得，也是天主的恩賜。
И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
14 我知道：凡天主所行的事，永恒不變，無一可增，無一可減。天主這樣作，是為叫人敬畏他。
Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
15 現今所有的，早已有過；將來所有有，先前已有過；因為天主必追尋已往的事。
Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
16 我在太陽下還看見：正義之處有不義，公平之處有不平。
Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
17 我心裏想天主必要審判義人和惡人，因為各種事情和行為，在天主那裏都有其定時。
И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
18 我想，天主藉此是為使世人認清自己是誰，看清自己與走獸無異。
Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
19 的確，世人的命運，同走獸的命運，都是一樣：前者怎樣死，後者也怎樣死；氣息都一樣，人並不優於走獸：因為都是虛無。
Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
20 都同歸於一處；既都出於塵土，也都歸於塵土。
Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
21 人的氣息是否向上高升，走獸的氣息是否下降地下，有誰知道﹖
Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
22 因此，我看出：人最好還是享受自己勞苦之所得，因為這是他的命運；有誰能領他去看自己身後的事呢﹖
Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
