申命記 12
1 這是你們在上主你祖先的天主賜給你作產業的地上，當遵守奉行的法令和規則；你們幾時生活在那地，就應日日遵守。
Amo da Hina Gode Ea malasu. Dila da soge (dilia aowalalia Hina Gode da dili gesowale fima: ne dilima iaha) amo ganodini esalea, amo malasu amola hamoma: ne sia: i mae yolesili fa: no bobogema.
2 凡你們去征服的民族供奉神祇的地方，無論在高山上，或在丘陵上，或在任何綠樹下，都應加以破壞：
Dunu fi amo ilia soge dilia da lamu da ilia ogogosu ‘gode’ liligi amo goumia, eno agologa amola ifa hagudu amoga nodone sia: ne gadosa. Dilia amo sogebi huluane gugunufinisima.
3 拆毀他們的祭壇，打碎他們的石碣，燒毀他們的神柱，砍倒他們神祇的雕像，將他們的名字由那地方完全消除。
Ilia oloda huluane goudane gugunufinisima. Ilia sema igi amo goudama. Ilia A: sela ifa momomogoi amo laluga gobema. Ilia loboga hamoi ogogosu ‘gode’ liligi abusa: ma amola ilia ogogosu ‘gode’ ilia dio amo sogebi ganodini bu mae dawa: ma: ne gugunufinisima.
4 你們不可像他們那樣崇拜上主你們的天主。
Dilia da dilia Hina Godema nodone sia: ne gadosea, ilia hou defele mae hamoma.
5 上主你們的天主，將由你們各支派中選擇一個地方，為立自己的名號，為做自己的住所，你們只可到那裏去尋求他，
Be dilia Hina Gode da dilia fi huluane amo ganodini sogebi afae ilegemu. Amoga E da esalumu amola E da Ea Dio ilegemu. Amo sogebiga, dilia Hina Godema nodone sia: ne gadoma.
6 在那裏奉獻你們的全燔祭、祭獻、什一之物、獻儀、還願祭、自願祭，以及首生的牛羊；
Amoga, dilia laluga gobei iasu, gobele salasu, ‘daide’ (dilia gagui liligi nabuane mogili, afae Godema imunu iasu liligi), dilia imunu ilegele sia: i liligi, dilia hahawane udigili iasu amola dilia ohe fi magobo mano amo huluane gaguli misa.
7 在那裏你們和你們的家屬，應在上主你們的天主面前宴會歡樂，因為上主你們的天主祝福了你們的一切事業。
Hina Gode da dilima hahawane dogolegesu hou bagade i dagoi. Dilia amola dilia sosogo fi da E ba: ma: ne, ha: i manu noga: iwane dilia hawa: hamobeba: le lai amo manu.
8 你們不要照我們今日在這裏所行的，各行其是，
Amo esoha dilia musa: hou defele mae hamoma. Musa: asili wali dilia da nodone sia: ne gadosu hou dilisu hanaiga hamosu.
9 因為你們至今還沒有到安居之地，還沒有到上主你的天主賜給你為業的地方。
Bai dilia da soge amo dilia Hina Gode da dilima dili olofoiwane esaloma: ne iaha amo ganodini hame golili sa: i.
10 但是，當你們過了約但河，住在上主你們的天主賜給你們為業的地方，脫免了四周的仇敵，安居樂業時，
Dilia da Yodane Hano degesea, Hina Gode da dili amo soge gesowale fima: ne dili fidimu. E da dilima ha lai ilima dili gaga: mu amola dilia da olofoiwane esalumu.
11 你們應在上主你們的天主所選定為立自己名號的地方，奉獻我所吩咐的一切：即你們的全燔祭、獻祭、什一之物、獻儀，以及一切向上主許願應獻的禮品；
Hina Gode da sogebi afadafa amoga dilia da Ema nodosu hou hamoma: ne ilegemu. Amogawi na sia: i liligi huluane Ema gaguli misa. Amo da dilia gobele salasu liligi, dilia ‘daide’, hahawane udigili iasu amola noga: i iasu dilia da Godema imunusa: ilegele sia: i.
12 你們和你們的兒女、僕婢，以及在你們城鎮裏的肋未人，都應在上主你們的天主面前一同歡樂，因為肋未人沒有在你們中分得產業。
Dilia, dilia mano, dilia hawa: hamosu dunu amola Lifai dunu dilia moilai ganodini esala, amo huluane Gode hahawane ba: ma: ne, hahawane hamoma. Lifai dunu da ilisu soge hame gagubiba: le, ilima dawa: ma.
13 你應小心，不可在你所見的任何地方奉獻你的全燔祭；
Dilia gobele salasu amo udigili dilia hanaiga sogebi enoenoi amoga mae ima.
14 只可在上主由你一支派中所選定的地方，奉獻你的全燔祭，行我所規定的一切。
Be sogebi afadafa Hina Gode Ea ilegei sogebi, dilia fi afae ilia soge ganodini amoga dilia gobele salasu ima. Amo sogebi dilia gobei iasu ima amola na hamoma: ne sia: i liligi huluane hamoma.
15 但是你可在各城鎮內，依照上主你的天主所賜與你的祝福，隨意殺牲食肉；不潔和潔淨的，人都可以吃，如吃羚羊和鹿肉一樣；
Be dilia esalebe sogebi amo ganodini dilia ohe fi medole legele manu da defea. Hina Gode E dilima iasu defele manu da defea. Dilia huluane (ledo hamoi dunu amola ledo hame hamoi defele), huluane manu da defea. Amo hu dilia ‘dia’ o ‘a: deloubi’ medole legei defele moma.
16 只有血，你們不可以吃，你應將血和水一樣潑在地上。
Be ilia maga: me mae moma. Ilia maga: me amo dilia hano agoane osoboga sogadigima.
17 你所收的五穀、酒、油的十分之一，你的頭胎牛羊，你許願獻的供物，或自願獻的供物以及你手中的獻儀，都不可在你的城鎮內吃，
Dilia Hina Godema iasu liligi amo huluane dilia esalebe sogebi amoga mae moma. Amo da dilia gagoma ‘daide’, waini, dilia olife susuligi, dilia bulamagau, sibi, magobo mano, dilia Godema hahawane udigili iasu sia: i amola iasu liligi eno huluane.
18 只可在上主你的天主面前，在上主你的天主選定的地方，你和你的兒女、僕婢，以及在你城鎮內的肋未人一起吃；在上主你的天主面前，為了你的一切事業而歡樂。
Dilia, dilia mano, dilia hawa: hamosu dunu amola Lifai dunu dilia moilai ganodini esala, amo iasu liligi dilia Hina Gode ba: ma: ne Ea ilegei nodone sia: ne gadosu sogebi amo ganodini fawane moma. Amola dilia hamoi huluane dawa: beba: le, dilia amogawi hahawane ba: ma.
19 你要留意，在你的地域內，永不可忘記肋未人。
Amola dilia soge amo ganodini esalea, Lifai dunu mae gogolema.
20 當上主你的天主，照他對你所許的，擴展了你的疆域時，你若說：「我想吃肉，」你既然想肉吃，你可以任意吃肉。
Dilia Hina Gode da Ea sia: i defele dilia soge bu bagade hamosea, dilia ohe hu hanai galea defele moma.
21 若上主你的天主選定建立自己名號的地方離你太遠，你可照我吩咐你的，宰殺上主賜給你的牛羊，在你的城鎮內任意吃，
Be nodosu sogebi amo Hina Gode da ilegei, amo da dilia sogebi amoga sedade ba: sea, defea, bulamagau o sibi amo Hina Gode da dilima i, amo medole legele dilia diasuga manu da defea. Na da amo dilima sia: i dagoi.
22 全如吃羚羊和鹿肉一樣；不潔和潔淨的，人都可以一起吃。
Dunu huluane, ledo gala o ledo hamedei, huluane manu da defea. Amo hu dilia ‘dia’ o ‘a: deloubi’ medole legei amo defele moma.
23 但應記住：不可吃血，因為血是生命，你不可將生命與肉一起吃。
Be hu amo ganodini maga: me diala, amo mae moma. Bai esalusu da maga: me amo ganodini diala amola dilia esalusu amola hu gilisili manu da defea hame.
24 你不可吃血，應將血和水一樣潑在地上。
Dilia maga: me ha: i manu agoane mae moma. Be amo hano agoane osoboga sogadigima.
25 你不要吃血，好使你和你的後代子孫能享幸福，因為你行了上主眼中視為正直的事。
Dilia da amo hamoma: ne sia: i noga: le nabasea, dilia amola diligaga fi da hahawane ahoanumu amola Hina Gode da dilia hou hahawane ba: mu.
26 至於你所獻的聖物和許願的祭品，應帶到上主所揀選的地方去；
Dilia Hina Godema imunu ilegele sia: i liligi amo huluane ilegei nodosu sogebi amoga gaguli masa.
27 將你的全燔祭、肉和血全獻在上主你的天主的祭壇上；至於其他的祭獻，應將血倒在上主你的天主的祭壇上，肉可以吃。
Amogawi gobele salasu liligi ima. Dilia amo liligi Hina Gode Ea oloda da: iya gogo gobele salima. Amola gobele salasu eno amo dilia ohe hu manu amola maga: me oloda da: iya sogadigimu amo amola ima.
28 你應謹慎聽從我吩咐你的這一切事，好使你和你的後代子孫永遠享福，因為你行了上主你的天主眼中視為善良和正直的事。
Dilia mae yolesili, na hamoma: ne sia: i huluane noga: le nabawane hamoma. Amasea, dilia amola diligaga fi da hahawane esalumu. Bai Hina Gode da amo moloidafa hou hahawane ba: sa.
29 當上主你的天主，將你所要進佔之地的民族，由你面前剷除，而你佔領了他們的地方，住在那裏的時候，
Dilia da amo dunu fi ilia sogega golili dasea, dilia Hina Gode da amo fi huluane gugunufinisimu. Amasea, dilia amo sogega osobo dogone fimu.
30 你應小心，不要在他們由你面前消滅以後，你自己反受迷惑，去仿傚他們；也不要探究他們的神說：「這些民族怎樣事奉了他們的神，我也要怎樣去做。」
Hina Gode da amo dunu fi huluane gugunufinisi dagosea, dawa: ma! Dilia da bogosu ba: sa: besa: le, ilia sia: ne gadosu hou mae lalegaguma. Ilia ogogosu ‘gode’ ilima sia: ne gadosu hou amo dilia hamomusa: , mae hogoma.
31 對上主你的天主，你不可這樣做，因為凡上主所憎恨的可惡之事，他們對自己的神都做了；甚至為自己的神，用火焚燒了自己的子女。
Dilia Hina Godema sia: ne gadosea amola nodosea, ilia hou defele mae hamoma. Bai ilia sia: ne gadosu amo ganodini ilia wadela: idafa hou (Gode da amo hou higasa) amo hamosa. Ilia hou afae da ilia da ilila: manolali oloda da: iya laluga gobele sala.
32 凡我吩咐你們的事，你們應謹慎遵行；不可加添，也不可刪除。
Na sia: i huluane noga: le nabawane hamoma. Amoga hou eno mae gilisima amola amoga hou eno mae fadegale fasima.
