< Genesis 48 >

1 Nahiabot ang panahon human niining mga butanga, adunay usa ka tawo nga nag-ingon ngadto kang Jose, “Tan-awa, nagsakit ang imong amahan.” Busa, gidala uban kaniya ang iyang duha ka mga anak nga lalaki, sila Manases ug Efraim.
После јавише Јосифу: Ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема.
2 Sa dihang nasuginlan si Jacob, “Lantawa, nahiabot ang imong anak nga si Jose aron makita ka.” Naningkamot sa pagbangon si Israel ug milingkod sa higdaanan.
И јавише Јакову и рекоше: Ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окрепи, те седе на постељи својој.
3 Nag-ingon si Jacob kang Jose, “Nagpakita kanako ang Dios nga labing gamhanan sa Luz sa yuta sa Canaan. Gipanalanginan niya ako
И рече Јаков Јосифу: Бог Свемогући јави се мени у Лузу у земљи хананској, и благослови ме;
4 ug nag-ingon kanako, 'Tan-awa, himuon ko ikaw nga magmabungahon ug modaghan. Himuon ko kanimo ang usa ka pundok sa mga nasod. Ihatag ko kanimo kining yuta sa imong mga kaliwatan ingon nga katigayonan sa dayon.'
И рече ми: Учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову семену твом након тебе да је њихова до века.
5 Ug karon ang imong duha ka mga anak nga lalaki, nga natawo kanimo sa yuta sa Ehipto sa wala pa ako nahiabot kanimo didto sa Ehipto, akoa sila. Maako si Efraim ug Manases, ingon nga sila Ruben ug Simeon akoa man.
Сада дакле два сина твоја, што ти се родише у земљи мисирској пре него дођох к теби у Мисир, моји су, Јефрем и Манасија као Рувим и Симеун нека буду моји.
6 Ang imong mga kabataan nga mosunod kanila mamaimo; sila igasulat ilalom sa mga ngalan sa ilang mga igsoong lalaki sa ilang panulundon.
А деца коју родиш после њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у наследству свом.
7 Apan alang kanako, niadtong nahiabot ako gikan sa Paddan, sa akong kasubo si Raquel namatay sa dalan sa yuta sa Canaan, samtang aduna pay pipila ka hilay-on paingon sa Efrata. Gilubong ko siya sa dalan paingon sa Efrata (kadto mao ang Betlehem).”
Јер кад се вратих из Падана, умре ми Рахиља у земљи хананској на путу, кад беше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем.
8 Sa dihang nakita ni Israel ang mga anak nga lalaki ni Jose, siya nag-ingon, “Kinsa man kini sila?”
А виде Израиљ синове Јосифове, рече: Ко су ови?
9 Nag-ingon si Jose sa iyang amahan, “Sila ang akong mga anak nga lalaki nga gihatag sa Dios kanako dinhi.” Miingon si Israel, “Dad-a sila kanako, aron sila akong mapanalanginan.”
А Јосиф рече оцу свом: Моји синови, које ми Бог даде овде. А он рече: Доведи их к мени, да их благословим.
10 Karon hanap na ang mga mata ni Israel tungod sa iyang pangidaron, busa dili na siya halos makakita. Ug gipaduol ni Jose sila kaniya, ug iya silang gihalokan ug gigakos.
А очи беху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видети. А кад му их приведе, целива их и загрли.
11 Nag-ingon si Israel kang Jose, “Wala ko kini damha nga makita ko pag-usab ang imong nawong, apan gitugutan pa gayod gani ako sa Dios nga makita lakip ang imong mga anak.”
И рече Израиљ Јосифу: Нисам мислио да ћу видети лице твоје; а гле, Бог ми даде да видим и пород твој.
12 Ug gikuha silang duha ni Jose gikan sa tunga sa mga tuhod ni Israel, ug unya siya miduko sa iyang nawong ngadto sa yuta.
А Јосиф одмаче их од колена његових и поклони се лицем до земље.
13 Gikuha silang duha ni Jose, si Efraim sa iyang tuo nga kamot ngadto sa wala nga kamot ni Israel, ug si Manases sa iyang wala nga kamot ngadto sa tuo nga kamot ni Israel, ug gidala sila paduol kaniya.
Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с леве, Манасију пак себи с леве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему.
14 Gipataas ni Israel ang iyang tuong kamot ug gipatong kini ibabaw sa ulo ni Efraim nga kamanghoran, ug ang iyang wala nga kamot gipatong sa ulo ni Manases. Iyang gisaylo ang iyang mga kamot, kay si Manases man ang kinamaguwangan.
А Израиљ пруживши десну руку своју метну је на главу Јефрему млађем, а леву на главу Манасији, тако наместивши руке навлаш, ако и јесте Манасија био првенац.
15 Nagpanalangin si Israel kang Jose nga nag-ingon, “Ang Dios kaniadto nga gialagaran sa akong mga amahan nga sila Abraham ug Isaac, ang Dios nga nag-atiman kanako hangtod niining adlawa,
И благослови Јосифа говорећи: Бог, коме су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњег дана,
16 ang anghel nga nagapanalipod kanako gikan sa tanang kadaot, hinaot magpanalangin siya niining mga bataa. Hinaot pa unta nga ang akong ngalan maingalan kanila, ug ang ngalan sa akong mga amahan nga sila Abraham ug Isaac. Hinaot sila mosanay ngadto sa panon sa kalibotan.”
Анђео, који ме је избављао од сваког зла, да благослови децу ову, и да се по мом имену и по имену отаца мојих Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљи!
17 Sa dihang nakita ni Jose ang tuong kamot sa iyang amahan nga gibutang sa ulo ni Efraim, wala kini nakapahimuot kaniya. Iyang gikuha ang kamot sa iyang amahan ug gibalhin kini gikan sa ulo ni Efraim ngadto sa ulo ni Manases.
А Јосиф кад виде где отац метну десну руку своју на главу Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца свог да је премести с главе Јефремове на главу Манасијину.
18 Nag-ingon si Jose ngadto sa iyang amahan, “Dili, akong amahan; kay kini ang kinamagulangan. Ibutang ang imong tuong kamot sa iyang ulo.”
И рече Јосиф оцу свом: Не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на главу.
19 Ang iyang amahan nagbalibad ug nag-ingon, “Nasayod ako, akong anak, nasayod ako. Siya usab mahimong usa ka katawhan, ug mahimo usab siyang usa ka bantogan. Apan ang iyang manghod mas bantogan pa gayod kay kaniya, ug ang iyang kaliwatan mahimong bagang panon sa mga nasod.”
Али отац његов не хте, него рече: Знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и семе ће његово бити велико мноштво народа.
20 Gipanalanginan ni Israel sila niadtong adlawa niining mga pulonga, “Magalitok ang katawhan sa Israel ug mga panalangin pinaagi sa imong ngalan nga maga-ingon, 'Hinaot nga maghimo ang Dios kanimo sama kang Efraim ug sama kang Manases'.” Niini nga paagi, gibutang ni Israel si Efraim sa unahan ni Manases.
И благослови их у онај дан и рече: Тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.
21 Nag-ingon si Israel kang Jose, “Tan-awa, hapit na ako mamatay, apan magauban ang Dios kanimo, ug magadala kanimo pabalik sa yuta sa imong mga amahan.
После рече Израиљ Јосифу: Ево ја ћу скоро умрети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших.
22 Ngadto kanimo, ingon nga usa ka labaw kay sa imong mga igsoong lalaki, ihatag ko kanimo ang habog nga bukid nga akong gikuha gikan sa mga Amorihanon pinaagi sa akong espada ug sa akong pana.”
И ја ти дајем један део више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим.

< Genesis 48 >