Malasu 24
1 Wadela: i hamobe dunu amo mae mudale ba: ma! Amola amo dunu amo bisili mae dogolegema.
你不要妒忌作惡的人，不要希求與他們共處；
2 Ilia asigi dawa: su ganodini da mosolamusa: fawane dawa: lala. Amola eso huluane ilia lafidili esega dunu eno amo se nabima: ne sia: daha.
因為他們的心靈，只圖謀不軌；他們的嘴唇，只講論是非。
3 Sosogo fi ilia hou noga: le dadawa: le fifilasu da igi bai magufu fa: i noga: i agoai gala.
因著智慧，家庭得以興建；因著明智，家庭得以穩定。
4 Diasu da amo da: iya gagui amo ea sesei huluane da fedege agoane, dawa: su noga: idafa amola liligi ida: iwane gala, amoga nabai gala.
各種珍奇可愛的寶物，因著智識可儲藏滿室。
5 Noga: le dadawa: su hou da da: i hodo gasa hou baligisa.
智慧人勝於壯士，明智人強於勇士；
6 Amasea, gegena masunusa: gala, hidadea iligelalu masa. Amola fada: i sia: noga: le ha: ini nabalu ahoasea, dilia da ha lai ilima osa: la heda: mu agoai ba: mu.
因為作戰須有智謀，勝利在於謀士眾多。
7 Gagaoui dunu da dadawa: su sia: fada: ne hame dawa: Dawa: su dunu da fada: i sia: bagade sia: dasea, gagaoui dunu da amo sia: fidili mae sia: ne, ouiya: le esala.
為愚昧的人，智慧太高妙；他在城門口，只好不開口。
8 Di da eso huluane wadela: i hou hamomusa: ilegesea, dunu eno ilia da di da mosolasu hamosu dunu amane dawa: mu.
籌劃作惡的人，可稱為陰險家。
9 Gagaoui dunu da wadela: i ilegemusa: fawane dawa: lala. Dunu mogili da dunu eno ilima gasa fili higasu hou hamosa. Dunu huluane da amaiwane dunuma higasa.
愚人的計謀只是罪惡；狂妄的人為人所憎惡。
10 Se nabasu bagade doaga: sea, di da gasa hame agoane hamosea, gogayeidafa dunu agoane ba: mu.
你若萎靡不振，到災難的日子，必然氣竭力盡。
11 Fofada: su dunu da wadela: i hame hamosu dunu amo giadofale medole legemusa: dawa: sea, defea, mae ha: aligima. Amo dunu hedolo gaga: ma.
被帶去受死的人，你應拯救他；行將被殺戮的人，你要挽救他。
12 Amo hou da dia liligi hame agoane mae sia: ma. Bai Gode da dia hou dawa: , amola dia hamobe E da adoba: lala. Amola E da dia hamoi defele dima bidi imunu.
或許你要說：「看! 我全不知道! 」難道那權衡人心的能不明瞭﹖難道監察你心靈的能不知道﹖他必按每人的作為還報每人。
13 Nagofe! Di agime hano amo moma. Amo da dia gona: suga leba: le ba: sea, hedaiwane ba: sa.
我兒，你要吃蜜，因為蜜好；蜂房的蜜，香甜可口。
14 Amo defele, molole dawa: su sia: da dia da: i hodo amola asigi dawa: su obenasa. Di da molole dawa: su lasea, hahawane esalumu.
對你的靈魂，智慧也是這樣：你找得了她，必有好前途；你所希望的，決不會落空。
15 Wadela: le hamosu dunu da moloidafa dunu amo ea liligi amola ea diasu wamolamusa: ilegelala. Be di da agoane mae ilegema.
惡惡人對義人的家，不要圖謀不軌；對他的住所，不要加以破壞；
16 Moloidafa dunu da dafasea, e da hedolo bu sinidigisa. Be se nabasu da wadela: i hamosu dunu ilima doaga: sea, e da wadela: lesi dagoi ba: mu.
因為義人雖七次跌倒，仍然要起來；但是惡人一失足，必陷禍患中。
17 Se nabasu bagade da dia ha lai dunuma doaga: sea, mae nodoma. E da dafasea, hahawane mae ba: ma.
你的仇人跌倒，且不要高興；他若失足摔倒，且不要心喜；
18 Dia ha lai dunu da se nababeba: le, di da nodosea, Hina Gode da amo hou higa: i hodosa. Amasea, e da dia ha lai ema se iasu hame ima: bela: ?
免得上主看見而不快，因而撤消對他的忿怒。
19 Wadela: le hamosu dunu ilia hamobeba: le, mae da: i dioma. Amola, ilia wadela: i hou hamobeba: le, liligi bagade lasea, mae mudama.
對作惡的人，你不要動怒；對乖戾之徒，也不必嫉妒；
20 Bai ilia da hame fifi ahoanumu. Fa: no misunu hahawane hou da ilima hame doaga: mu.
因為惡人終沒有好前途，惡人的燈必要熄滅。
21 Nagofe! Hina Godema beda: ne nodoma. Amola osobo bagade hina bagade amoma nabasu hou hamoma. Nowa dunu da Hina Gode o hina bagade ilima odoga: sea, ilima mae gilisima.
我兒，上主和君王，你都要敬畏；對他們二者，皆不可觸怒；
22 Agoane odoga: su dunu ilia da hedolodafa dafasu dawa: Gode amola osobo bagade hina bagade dunu da ilima se imunusa: dawa:
因為他們的懲罰可突然而至；他們的摧殘，有誰能知曉﹖
23 Molole dawa: su dunu da amo eno sia: su sia: i. ‘Fofada: su dunu da dunu aduna elama fofa: da: sea, e da dunu afamagamu da defea hame.’
以下是智者的箴言：在判案時，顧及情面，決不公平。
24 E da wadela: le hamosu dunu da moloidafa sia: sea, dunu huluane da e aligima: ne gagabumu amola e higamu.
誰對惡人說：「你是正義的。」人民必罵他，百姓必恨他。
25 Be fofada: su dunu da wadela: le hamosu dunu ilima se iasea, e da hahawane ba: mu amola eno dunu da ema nodomu.
按公道加罰的，必事事順遂；美好的祝福，必臨於其身。
26 Nowa dunu da moloidafa adole iasea, amo da eno dunuma dogeleidafa hou agoai.
應答適宜的人，宛如與人接吻。
27 Dia diasu gaguli, fifi lamusa: dawa: sea, hidadea ifa abalegele, ha: i manu heda: sea, dia manu defele ba: sea, dia diasu gaguli, fifi laloma.
你要先在外經營好事業，在田間將工作準備停當，然後纔可建立你的家室。
28 Dia da udigili eno dunuma mae fofada: ma. Amola bai hamedei hou amola ema ogogolewane mae fofada: ma.
不要輕易作證，反對你的近人；也不要以你的口舌，欺騙他人。
29 Amola di amane mae sia: ma, “Na da e nama hamoi defele ema hamomu. Na da dabemu,” amane mae sia: ma.
不可說：「人怎樣待我，我怎樣待人；照人之所行，我向他還報。」
30 Na da hihi dabuli gagaoui dunu amo ea waini efe sagai amodili asi.
我走過懶惰人的田地，經過愚昧人的葡萄園：
31 Amo ganodini, aya: gaga: nomei amola gisi heda: i bagade bai. Amola igiga gagoi amo da mugululi sa: i dagoi ba: i.
看，到處是荊棘，滿地是蒺黎，石牆也倒了!
32 Amo na da ba: lalu, amola na da bu dawa: i, amola amo ea bai dawa: i dagoi.
我看了，便心下自思；我見了，取得了教訓：「
33 Bai di helefili golamu da defea. Dia lobo sogoba: digili fa: bihadi golama.
再睡片刻，再假寐片刻，再抱臂躺臥片刻」──
34 Be di da golai dialoba, wamolasu dunu da doagala: be defele, hame gagui hou da dima doaga: mu.
這樣，貧窮就要如同竊賊，困乏也要如同武士，向你侵襲。
