1 Sa:miuele 26
1 Sife dunu oda da Gibiaga Soloma misini amola Da: ibidi da Ha: sila Goumi (Yuda hafoga: i soge bega: ) amoga wamoaligili esala, amo olelei.
Опет дођоше Зифеји к Саулу у Гавају говорећи: Не крије ли се Давид на брду Ехели према Гесимону?
2 Solo da bisili, Isala: ili dadi gagui noga: idafa 3,000 agoane oule asili, Sife hafoga: i soge amoga Da: ibidi hogola asi.
А Саул се подиже и сиђе у пустињу зифску, и с њим три хиљаде људи изабраних из Израиља, да тражи Давида у пустињи зифској.
3 Ilia Ha: sila Goumi logoa awalia asi esalu. Da: ibidi da gebewane hafoga: i soge amogai esaloba, Solo da e hogola misi, amo dawa: digi.
И стаде Саул у логор на брду Ехели према Гесимону крај пута; а Давид оста у пустињи, и опази да Саул иде за њим у пустињу.
4 Amaiba: le, Da: ibidi da desega ahoasu dunu asunasili, ilia da ba: loba, Solo da dafawane amoga esalebe ba: i.
И посла Давид уходе, и од њих дозна зацело да је дошао Саул.
5 E da amogalu hedolowane asili, Solo amola ea dadi gagui ouligisu bisilua, A:bena (Ne egefe) ili dialebe amo ba: i. Solo da wa: i fia dogoa amoi golai dialoba, amola ea dadi gagui dunu da e sisiga: le didalai dialebe ba: i.
Тада се подиже Давид и дође на место где Саул беше с војском. И Давид виде место где спаваше Саул и Авенир син Ниров војвода његов; а спаваше Саул међу колима а народ лежаше око њега.
6 Amalalu, Da: ibidi da A: himelege (Hidaide dunu) amola Youa: be ea eya Abisia: i (ela ame da Selouaia) elama amane adole ba: i, “Aliga afae da nowa da ani Solo ea wa: i fia amoga masa: bela: ?” Abisia: i da, “Na masunu!” e amane sia: i.
И Давид проговори и рече Ахимелеху Хетејину и Ависају сину Серујином брату Јоавовом: Ко ће сићи са мном к Саулу у логор? А Ависај одговори: Ја ћу сићи с тобом.
7 Amaiba: le, amogala gasia, Da: ibidi amola Abisia: i ela da Solo awali fia golili sa: ili ba: loba, Solo da mogoadafa golai dialebe ba: i. Solo ea goge agei dialuma bega: bugisili dialebe ba: i. A: bena amola ea dadi gagui dunu da Solo sisiga: le golaigia: i dialebe ba: i.
И тако Давид и Ависај дођоше ноћу к народу; а гле, Саул лежаше и спаваше између кола, и копље му беше чело главе пободено у земљу; Авенир пак и народ лежаху око њега.
8 Abisia: i da Da: ibidima amane sia: i, “Gode da dia ha lai dunu wali gasia dia lobo da: iya iasi. Wali, na da dia sia: sea, hina: goge agei amoga hina: sone badofale osobola gadenesimu. Na da adunane hame somu!”
Тада рече Ависај Давиду: Данас ти даде Бог непријатеља твог у руке; зато сада да га прободем копљем за земљу једанпут, нећу више.
9 Be Da: ibidi da amane sia: i, “Di da ema se maedafa ima: ma. Hina Gode da nowa da ea ilegei hina bagade ema se iasea, amo dunuma Hina Gode da dafawane se bagade imunu.”
А Давид рече Ависају: Немој га убити; јер ко ће подигнути руку своју на помазаника Господњег и бити прав?
10 Da: ibidi da eno sia: i, “Esalebe Hina Gode amo Ea Dioba: le, na dawa: , Solo ea bogosudafa eso da doaga: sea o e da gegesu ganodini fane legei dagoi ba: sea, Hina Gode Hifawane da e fane legei dagoi ba: mu.
Још рече Давид: Тако жив био Господ, Господ ће га убити, или ће доћи дан његов да умре, или ће изаћи у бој и погинути.
11 Hina Gode Ea ilegei hina bagade dunu ema se ima: ne sia: mu na da higamu! Ania da Solo ea goge agei amola hano nasu faigelei lale, gaguli ahoa: di.”
Не дао ми Бог да дигнем руку своју на помазаника Господњег! Него узми сада копље што му је чело главе и чашу за воду, па да идемо.
12 Amalalu, Da: ibidi da Solo ea goge agei amola hano nasu ganagu hina: dialuma bega: dialu amo lale, e amola Abisia: i ela da asi. Hina Gode da Solo amola ea dunuma nabunini golama: ne ilima i, amaiba: le ilia da nabunini golagia: iba: le, dunu afaega da wa: legadole elea amo hamobe hame nabi amola hame ba: i.
И Давид узе копље и чашу за воду, што беше чело главе Саулу, и отидоше; и нико их не виде и не осети, нити се који пробуди, него сви спаваху, јер беше напао на њих тврд сан од Господа.
13 Amalu Da: ibidi da na: iyado fago amo degele na: iyado agolo bia gadodafa e famu hamedeia gado aligili, Solo ea dadi gagui amola A: bena ilima amane wele sia: i,
И Давид, прешавши на другу страну, стаде наврх брда издалека; и беше између њих много места.
14 “A: bena! Dia da na sia: nababela: ?” A: bena da amane sia: i, “Gomo da nowa hina bagade nedigima: ne wele sia: bela: ?”
И стаде Давид викати народ и Авенира сина Нировог говорећи: Што се не одазиваш, Авенире? А Авенир се одазва и рече: Који си ти што вичеш цара?
15 Da: ibidi da amane sia: i, “A: bena, di da Isala: ili ganodini ouligisu bagade dunu. Amaiba: le, di da abuliba: le di hina bagade amo dia hame gaga: bela: ? Wahawane dunu enoga da dia awalia wa: i fia gogai di ouligisu, go fane legemusa: misi galu.
А Давид рече Авениру: Ниси ли ти јунак? И ко је као ти у Израиљу? Зашто ниси чувао цара господара свог? Јер је ишао један из народа да убије господара твог.
16 A: bena! Di da dia hawa: hamosu afae giadofai dagoi. Na da Esalebe Hina Gode Ea Dioba: le ilegesa. Dilia huluane bogoma: ne fofada: mu da defea. Bai dilia hina amo Hina Gode da hina bagade ilegei, amo dilia da noga: le hame gaga: i. Ba: ma! Hina bagade ea goge agei da habila: ? Ea hano buni ganagu hina: dialuma bega: dialu, amo da habila: ?”
Ниси добро радио. Тако да је жив Господ, заслужили сте смрт што нисте чували господара свог, помазаника Господњег. Ето, гледај, где је копље царево и чаша за воду што му беше чело главе?
17 Solo da amo sia: i da Da: ibidi ea sia: galebeyale dawa: i. E amane adole ba: i, “Da: ibidi! Nagofe! Amo da dila: ?” “Ma! Hina bagade!” Da: ibidi da adole i.
Тада Саул позна глас Давидов, и рече: Је ли то твој глас, сине Давиде? А Давид рече: Мој је глас, царе господару!
18 Amola e da eno amane sisia: asi, “Hina! Abuliba: le di da na, dia hawa: hamosu dunu amo sefasisala: ? Na da adi hamobela: ? Na da adi wadela: i hou hamobela: ?
Још рече: Зашто господар мој гони слугу свог? Јер шта сам учинио? И како је зло у руци мојој?
19 Hina noga: idafa! Na sia: be amo nabima! Di da Hina Gode Ea sia: nababeba: le, nama ha lai hamoi galeawane, Ema gobele salasu hamosea, E da Ea asigi dawa: su afadenemu. Be osobo bagade dunu ilia sia: nababeba: le, di da nama ha lai hamoi galea, Hina Gode da ilima gogosele gagabusu ilima aligimu da defea. Bai ilia hamoiba: le, na da Hina Gode Ea sogega sefasi dagoi ba: sa. Amola na da ga soge amo ganodini ogogosu ‘gode’, ilima nodone sia: ne gadosu logo fawane ba: sa.
Зато сада царе господару мој, послушај речи слуге свог. Ако те Господ дражи на мене, нека му је угодан принос твој; ако ли синови човечији, проклети су пред Господом, јер ме изагнаше данас да се не држим наследства Господњег, и рекоше: Иди, служи туђим боговима.
20 Ga sogega Hina Godema afafai dagoi amoga na fane legemu logo mae doasima. Na da hamedei dede agoane gala. Isala: ili hina bagade da abuliba: le na fane legema: ne mahabela: ? E da abuliba: le, ilia soge sio awela ahoabe amo defele, na awela ahoabela: ?”
Али сада да не падне крв моја на земљу далеко од очију Господњих, јер цар Израиљев изађе да тражи буву једну, као кад ко гони јаребицу по планини.
21 Solo da bu adole i, “Dafawane! Na da wadela: le hamoi dagoi. Da: ibidi! Nagofe! Buhagima! Na da dima se bu hame imunu. Bai di da wali gasia na esalusu gaga: i dagoi. Na da gagaoui agoane hamoi dagoi! Na da wadela: idafa hou hamoi dagoi.”
Тада рече Саул: Згрешио сам; врати се, сине Давиде, нећу ти више чинити зла, кад ти данас драга би душа моја; ево, лудо сам радио и погрешио сам веома.
22 Da: ibidi da bu adole i, “Hina noga: idafa! Dia goge agei da goea! Dia dunu afaega amo lala misa: ne sia: ma.
А Давид одговори и рече: Ево копља царевог; нека дође који од момака и нека га узме.
23 Hina Gode da nowa amo da mae yolesili, moloidafa hou hamosea, ema bidi noga: i iaha. E da wali eso di na lobo da: iya iasi, be E da di hina bagade ilegeiba: le, na da dima se hame i.
А Господ ће платити свакоме по правди његовој и по вери његовој. Јер те беше предао Господ данас у руке моје, али не хтех дигнути руке своје на помазаника Господњег.
24 Na da wali eso dima asigiba: le, di hame fuga: i, amo defele Hina Gode da nama amanewane hamomu amola nama bidi hamosu huluane amoga gaga: mu da defea.”
И зато, ево, како је данас мени драга била душа твоја, тако нека буде драга моја душа пред Господом, и нека ме избави из сваке невоље.
25 Solo da Da: ibidima amane sia: i, “Nagofe! Gode da dima hahawane dogolegele hamomu da defea! Di da dia hamomu huluane amo ganodini didili hamomu.” Amaiba: le, Da: ibidi da yolesili asi, amola Solo da hi diasuga buhagi.
А Саул рече Давиду: Да си благословен, сине мој Давиде! Извршићеш и надвладаћеш. Тада Давид отиде својим путем, а Саул се врати у своје место.
